ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ БИХ

Основна сливна подручја у БиХ су:
a)
    • Црноморски слив:
    • непосредни слив ријеке Саве
      (5506 km2);
    • слив ријеке Уне са Кораном и Глином у БиХ (9130 km2);
    • слив ријеке Врбас (6386 km2);
    • слив ријеке Босне (10457 km2);
    • слив ријеке Дрине у БиХ (7240 km2).


Слика 1. Главни сливови у Босни и Херцеговини

б)
    • Јадрански слив:
    • слив ријеке Неретве у БиХ (заједно са сливом Требишњице 10110 km2);
    • слив ријеке Требишњице;
    • слив ријеке Цетине у БиХ (2300 km2).

       

Од укупне површине БиХ, 38.719 km2 ili 75,7% гравитира ријеци Сави, односно Дунаву и Црном мору, а сливу Јадранског мора 12.410 km2 ili 24,3%, Слика 1.

Основне карактеристике просторне и временске расподјеле воде

У БиХ су годишње падавине око 1250 l/m2, а са њене територије отиче 1155 m3/s, односно 57% од укупне пале количине воде (нису узете у обзир транзитне међудржавне воде), /27/. Карактеристични показатељи за основна сливна подручја у БиХ дати су у Табели 1.

Укупно годишње отицање по становнику износи 8045 m3, што БиХ ставља у средњу категорију земаља Европе по расположивости воде. У истој категорији је, близу доње границе, вриједност од 5675 m3/становнику/годину за слив Црног мора, док је отицање у сливу Јадранског мора у високој категорији, са 26.500 m3/становнику /годину /.

 

Табела 1. Карактеристични хидролошки показатељи за основна сливна подручја БиХ

Слив

Површина слива (km2)

Дужина водотока дужих од 10 km

Број становника (1991.г.)

Просјечни протицај (m3/s)
Непосредни слив Саве
5506
1693.2
635353
63
Уна у БиХ
9130
1480.7
620373
240
Врбас
6386
1096.3
514038
132
Босна
10457
2321.9
1820080
163
Дрина у БиХ
7240
1355.6
422422
124
Слив Црног мора
38719
7947.7
4012266
722
Неретва и Требишњица
10110
886.8
436271
402
Цетина у БиХ

2300

177.0
79089
31
Слив Јадранског мора
12410
1063.8
515360
433
БиХ
51129
9011.5
4527626
1155


 
Према томе, просторна неравномјерност јако је изражена у односу на два основана слива, Јадрански и Црноморски.

Највише вриједности просјечних годишњих падавина су на југоистоку земље, односно у Јадранском сливу, гдје износе 1500 - 2000 mm. У сјеверним дијеловима, који гравитирају Сави, просјечна вриједност падавина износи 700 mm годишње. Специфична отицања просјечних и минималних вода по два основна слива дата је у Табели 2.

Слив

Површина сливa
km2

Број становника

Просјечно отицање

Минимално отицање

m3/s l/s/km2 l/s/stan m3/s l/s/km2 l/s/stan
Црноморски 38719 4012266 722 18 0,18 118 3 0,03
Јадрански 12410 515360 433 35 0,84 58 4,7 0,11

БиХ

51129 4527626 1 155 23 0,25 176 3,5 0,04

Табела 2. Специфична отицања просјечних и минималних вода у БиХ

Прекограничне воде БиХ

Воде са укупно 6 од 8 већих сливних подручја у Босни и Херцеговини имају прекогранични карактер (сливови Уне, Дрине, непосредни слив Саве, сливови Неретве, Требишњице и Цетине). Подручју БиХ читавом површином припадају сливови ријека Врбас и Босна, што чини 33% њене укупне територије БиХ

Ријека Сава у БиХ читавом дужином на сјеверу чини границу са Републиком Хрватском, ријека Уна једним дијелом западну, а ријека Дрина границу на истоку БиХ са СР Југославијом. БиХ - Хрватску границу пресијецају ријеке Неретва, Требишњица (хидротехничким тунелом ХЕ Дубровник и подземним крашким везама) затим Корана и Глина, а на источној страни граница БиХ – Југославија пресјецају десне притоке ријеке Дрине – Ћехотина, Лим и Јадар. У изразито карстним подручјима Јадранског слива, јаки су и подземни токови прекограничних вода.

Ријека Сава је велики транзитни водоток за БиХ, којим дотиче из Словеније и Хрватске просјечно 807 m3/s и који дренира већи дио територије БиХ, и наставља течење према ушћу у Дунав. Ријека Дрина дотиче у БиХ из Црне Горе (СР Југославија). Међутим, 5 већих површинских водотока извире у БиХ (Уна, Врбас, Босна, Неретва, Требишњица), а из Босне и Херцеговине у Хрватску подземним путем отичу воде у ријеку Цетину, Слика 2.

Слика 2. Прекогранични водотоци Босне и Херцеговине

Због свог географског положаја на вододјелници између Црноморског и Јадранског слива, БиХ представља изразито ”узводну” (upstream) земљу у односу на своје сусједе, Републику Хрватску и СР Југославију, а такође за Румунију и Бугарску, кроз које Дунав тече након дијела тока кроз СР Југославију.

Јужни и југозападни дио земље представљају дио природне цјелине Динарских планина, које се пружају дуж источне обале Јадранског мора. Јадранско море заправо представља велики заљев на сјеверу Медитерана, са високим степеном карстификације стијена. Хидрографске специфичности карстних предјела одражавају се значајно и у домену прекограничних вода БиХ. Неистражене су подземне везе у југозападном дијелу земље, гдје површина од 2300 km2 представља већи дио сливног подручја ријеке Цетине са површинским током у сусједној Хрватској, а такође су неистражене и подземне карстне везе вода Требишњице и дјелимично из слива Неретве са Јадранским морем.


Извори:

  • Оквирна водопривредна основа БиХ / израдили Зоран Барбалић…et.al. – Сарајево: Водопривреда Босне и Херцеговине, 1998. - 282 стр.
  • Lotti C.: Студија за управљање сливом ријеке Саве, 1972
  • EEA: The Dobris Assessment – brochure with information on environment, 1993, themes.eea.eu.int