Агрометеорологија

Агрометеорологија проучава интеракцију између метеоролошких и хидролошких фактора са једне стране и пољопривреде у најширем смислу укључујући хортикултуру, сточарство и шумарство с друге стране. За разлику од метеорологије и хидрологије, агрометеорологија за објекат осматрања има биљку са свим њеним захтјевима према агрометеоролошких и агрохидролошким елементима. Агрометеорологија је, уствари, примијењена метеорологија и хидрологија у пољопривреди. Њен основни задатак је проучавање узрока варијабилности приноса као посљедице дјеловања метеоролошких елемената и помоћ пољопривреди у што бољем искориштавању климатских карактеристика тла, те превенирање и ублажавање неповољних временских појава са циљем добивања високих и постојаних приноса.

Предмет проучавања агрометеорологије обухвата најдубље слојеве земљишта докле допире коријење биљака и дрвећа преко слоја зрака непосредно изнад тла у којем расту пољопривредне културе и дрвеће и гдје бораве животиње, па до највиших слојева зрака који су од значаја за аеробиологију у којем се преносе честице спора, полена, сјемена биљака и инсекти.

Агрометеорологија такођер проучава вјештачко дјеловање на околиш ,што значи да биљку вјештачким дјеловањем можемо заштити, помоћи јој у расту или је потакнути на бржи развој. То подразумијева краткорочно и дугорочно дјеловање: прскање, залијевање, мелиорације, градња система за наводњавање, изградња вјетрозаштитних појасева градња стакленика итд.

Један од видова укључивања метеорологије у пољопривреду:

    • Агрометеоролошке информације, савјети и упозорења који имају за циљ да се брзо, ефикасно и благовремено обавјести јавност о повољном тј, неповољном утицају времена на пољопривредне културе
    • Агрометеоролошке анализе, које нам дају просторну и временску анализу утицаја времена на пораст, развиће и принос пољопривредних култура;
    • Агрометеоролошке прогнозе су један од најважнијих видова пружања помоћи пољопривреди. Правовремено прогнозирање датума наступа одређених фаза развића најважнијих пољопривредних култура, а нарочито прогнозе приноса омогућава припрему и спровођење одговарајућих агротехничких мјера, планирање увоза или извоза итд.
    • Проучавање климе земљишта је од посебног значаја, а то подразумијева проучавање топлотног и водног режима слоја земљишта у коме се налази корјенов систем биљака.
За пољопривреду су од велике важности метеоролошки параметри:температура зрака и тла, падавине, вјетар, релативна влажност, влажност тла, испаравање ,инсолација,итд. У агрометеорологији се умјесто количине топлоте неопходне за раст и развој користе суме активних температура.

Активне температуре су дефинисане ка средње дневне температуре зрака више од биолошког минимума за одређену фазу развића неке биљне врсте (5.0 0C, 10.0 0C i 15.0 0C). Биолошки минимум је доња граница температуре активне вегетације пољопривредних култура у разним фазама развоја. На основу вриједности суме активних температура врши се рејонизација одређеног пољопривредног подручја. Суме активних темература зрака изнад 10.0 0C користе се у агрометеорологији као основни термички показатељ могућности гајења одређене биљке у неком подручју, а такођер и при одређивању висинске термичке границе за рентабилну производњу.